Proteini su osnovni gradivni element svih živih bića i njega možemo pronaći svuda. Bez njega mi kao ljudi danas ne bi postojali ili uopšte ili ne u ovom obliku i zbog toga je potrebno da ga redovno unosimo u organizam. Međutim, javlja se pitanje da li možemo preterati sa unošenjem proteina i time sebi naškoditi. Čovek ne može da skladišti u telu rezerve proteina kao što može ugljene hidrate te moramo da unosimo proteine svakog dana. Jedini način za to je kroz ishranu.
Proteini se mogu naći u biljkama i životinjama. Zbog toga smo često savetovani da jedemo i biljke i životinje kako bismo uneli pravu dozu pravih proteina. Proteini koji su poreklom iz životinja se u ishranu mogu uneti u vidu različitih vrsta mesa, mleka, jogurta, sira i jaja. U meso se mogu ubrojiti piletina, riba i crvene meso. U prvom redu svinjetina, jagnjetina i junetina, a od riba važno je napomenuti tek nekoliko kao što su losos, pastrmka, tuna, bakalar i sardine. Navedene ribe su izuzetno bogate proteinima i dodatnim omega masnim kiselinama koje štite i jačaju naš organizam.
S druge strane, proteini biljnog porekla možemo pronaći u žitaricama, mahunarkama kao što su grašak, boranija, sočivo, u pasulju, pšenici, pirinču, kukuruzu i soji. Odatna vrednost ovih biljaka je što pored visokog sadržaja proteina sadrže i visok sadržaj vlakana, minerala i vitamina koji nam pomažu da se borimo sa stresnom svakodnevicom i da što bolje razložimo i iskoristimo proteine u svrhu izgradnje i obnove svog tela. Biljni proteini, naročito iz soje, sadrže i fitohemikalije koje pomažu u borbi protiv različitih bolesti. Kada već pominjemo porekla proteina, lepo je znati da se proteini koji dolaze iz životinja kolokvijalno nazivaju „kompletnim proteinima“ zbog visokog sadržaja uglavnom svih aminokiselina. Proteini iz biljaka bi se mogli nazvati „nekompletnim proteinima“ zato što je potrebno da unesete više vrsta biljaka kako biste nadoknadili sve aminokiseline i svom telu obezbedili kvalitetno gorivo.
Naravno, to ne treba da vas zabrinjava, jer se unos svih proteina iz biljaka rešava tako što se pojede musli ili tanjir graška sa sojinim odreskom ili tofuom. Međutim, možemo čuti i pročitati od raznih nutricionista da se mora paziti na unos proteina u organizam. Dodatni oprez je da proteini dolaze iz različitih izbora, ne samo jednog. Kada sve to saberemo, moramo se pitati da li ima ZA u za ili protiv proteinske ishrane.
Veštački ili prirodni proteini?
Kako smo malo više napisali o prirodnim izvorima proteina u uvodu teksta, ovde ćemo se malo više pozabaviti veštačkim odnosno sintetičkim proteina. Najpoznatiji whey protein iliti protein surutke. Veštački proteini su nastali kao potreba da se izgrade mišićava tela, naročito kod muškaraca, koja su redovnom zdravom ishranom nemoguće za izgraditi. Može se kupiti i konzumirati u različitim oblicima:od šejkova, pločica do praha. Međutim, šta je ta surutka? Naime, ona nastaje kao nusproizvod mleka, pri proizvodnji sira. Kao takva, ona sadrži samo 1% proteina, ostalo su voda! Kako bi se dobio protein od surutke potrebno je hemijski je preraditi putem ultrafiltracije, diafiltracije, mikrofiltracije i hidrolize.
Ne zaboravimo da skoro uvek u ovaj protein se stavi i aroma različitih ukusa. Ona se unosi kako bi se značajno povećao nivo proteina u organizmu. Čovek ima jetru, prirodan detoksikator, koja sve što smo poejli i popili filtrira i razlaže. Kako se pojavljuje nova količina proteina, strana organizmu, jer je naši preci nisu unosili, jetra ulaže znatne napore da izvrši detoksikaciju. Uzima više krvi, kiseonika i troši se, a višak nastao od proteina ako se ne upotrebi stvara mast odnosno salo. Tako da pored toga što ćete se ugojiti unoseći preveliku dozu proteina, potencijalno oštetiti jetru, može se desiti i oštećenje mokraćnih puteva ili bešike. Sporenja između lekara su velika kad se preporučuje „telo da se svaki mišić vidi“.