Zašto danas ima najviše kontraverzi oko holesterola? Još uvek nema konačnih rezultata studija o uticaju povišenog holesterola u krvi na izazivanje srčanog ili moždanog udara. Medicinski stručnjaci dolaze do saznanja da nije samo visok holesterol kriv za srčane probleme današnjeg čoveka, već i drugi faktori kao što je genetika ili nezdrave životne navike.
Glavni razlog zbog kojeg se ogroman fokus stavlja na značaj holesterola je njegova moguća uloga u razvoju koronarne tj. srčane bolesti. Ipak, mnoge studije pokazuju da ne postoji veza između nivoa holesterola i srčanih bolesti. Utvrđeno je i to da da postoji rizik od nastanka koronarnih bolesti kod starijih osoba koje imaju normalne ili niske vrednosti ukupnog holesterola.
Velika količina šećera oštećuje krvne sudove
Vrednosti holesterola u krvi ipak ne igra glavnu ulogu u nastanku koronarnih oboljenja. Na osnovu studija rađenih poslednjih godina krivac za nastajanje naslaga u krvnim sudovima je zapaljenski proces koji uzrokuje oštećenje zidova krvnih sudova, nastao kao posledica unosa velike količine šećera.
Unos, pre svega brzog ili prostog šećera, kao što su slatkiši, med, beli ćećer, žuti šećer, itd, dovodi do povećanja glukoze, odnosno povečanja šećera u krvi. Povećanje glukoze dovodi do povećanja nivoa LDL holesterola, poznatog kao „loš holesterol“.
Molekuli holesterola u našem organizmu se oštećuju namirnicama koje su izložene velikoj toploti i oksidaciji. Visoka vrednost oksidisanog holesterola je u namirnicama koje se obrađuju na visokim temperaturama kao što je prženje u fritezi.
Oksidisanog holesterola ima u mleku u prahu i jajima u prahu. Štetne po organizam su i hidrogenizovane biljne masnoće u tehnološki obrađenim namirnicama, a koje se vrlo često, gotovo svakodnevno konzumiraju. Namirnice koje u sebi sadrže veliki procenat ovih masnoća su grickalice, keksovi, peciva, supe u kesicama, čokoladice….
Stvaranje naslaga u krvnim sudovima nastaje od oštećenog holesterola što dalje utiče na cirkulaciju. Pored ovoga, dokazano je da oksidisani holesterol dovodi i do malignih bolesti.
Uloga holesterola u organizmu
Holesterol je sastavni deo u svim ćelijama našeg tela i obezbeđuje čvrstinu zida ćelija. On pomaže apsorbciju masnih kiselina, osnovni je deo žuči i hormona, kao što su adrenalin, steroidni hormoni i polni hormoni. On je važan za moždanu aktivnost jer uz pomoć njega funkcionišu serotinski receptori. Majčino mleko ima visok nivo holesterola koji je zajedno sa zasićenim mastima u mleko značajan za život beba. Holesterol je značajan za stvaranje vitamina D koji je bitan za zaštitu nervnog sistema, utiče na zdravlje kostiju i na održavanje imuniteta.
Holesterol i vitamin D
Od holesterola nastaje vitamin D koji održava zdravlje kostiju, štiti nervni sistem, mišićni tonus, kao i imunitet. Dokazano je da trenutno ljudi imaju manjak vitamina D u krvi, što izaziva veliki problem, odnosno pad imuniteta.
Dešava se da su rezultati krvi takvi da osoba ima visoke vrednosti holesterola, a manjak vrednosti vitamina D u krvi. To znači da holesterol koji stvaramo u telu i unosimo hranom ne stvara kvalitetan vitamin D. Zašto se ovo dešava još uvek nema naučnog odgovora. Delimičan odgovor bi bio taj da se zbog štetnosti izlaganja sunčevim zracima ne stvara dovoljno vitamina D. Mada stručnjaci ovde kažu da bi trebalo da se izbegavaju opekotine, a ne sunčevi zraci.