Kičmeni stub omogućuje čoveku da drži telo u uspravnom položaju. Dve su glavne karakteristike kičmenog stuba: 1. fleksibilnost i 2. antigravitaciono podupiranje. Kičma, kao centralni potporni sistem tela, sastoji se od: skeleta tj. koštanog dela, koji predstavlja osnovu, zatim zglobova koji omogućuju i olakšavaju pokrete i mišića koji obezbeđuju realizuju pokreta.

Uloga diskusa

Kičmeni pršljenovi ili koštani segmenti kičme razdvojeni su diskusima koji se nalaze između njih. Diskuse karakteriše elastičnost koja im omogućuje da iznesu težinu i pritisak koji se javljaju prilikom pokreta u bilo kom pravcu i smeru da se odvija. Priroda diskusa je takva da oni ublažavaju opterećenje, što postižu svojom: „mekoćom“ i rastegljivošću. U pokretljivosti, dizanju tereta i uopšte izdržljivosti prilikom opterećenja, nisu dovoljni samo diskusi, već značajnu ulogu imaju i mišići koji podupiru i „drže“ kičmu. Tokom evolucije priroda je „zakrivila“ kičmu i time omogućila još veće opterećenje. Prirodno zdrava kičma može izdržati i do 17 puta veći teret baš zbog krivina koje poseduje, a koje se nazivaju lordoza u vratnom i lumbalnom, kifoza u grudnom i sakralnom delu.

Uzroci nastanka diskus hernije

Četiri osnovna uzroka nastanka diskus hernije su: starenje, preopterećenje, nagli pokret(i) i degenerativna oboljenja. Starenjem dolazi do smanjenja elastičnosti diskusa. Između pršljenova se nalazi međupršljenski disk koji se sastoji iz dva dela: spoljašnjeg tzv. fibroznog prstena i unutrašnjeg ili jezgra. Kada zbog nekog od pomenutih uzroka dođe do pucanja fibroznog prstena dolazi do prodiranja jezgra koje vrši pritisak na nerve i tako se javlja bol.

Dijagnoza

Diskus hernija se relativno lako dijagnostikuje. Sam pregled pacijenta, kao i tegobe na koje se žali tj. karakteristična klinička slika u većini slučajeva su dovoljne da fizijatar posumnja na diskus herniju. Ipak, radi potvrđivanja dijagnoze koristi se i rendgenografija kičmenog stuba, još precizniji su snimci koje pruža kompjuterizovana tomografija odnosno skener ili magnetna rezonanca. Poslednje dve vrste snimanja mogu precizno da otkriju nivo na kojem je došlo do pritiska na nerve. Gotovo da nema čoveka koji tokom svog života ne doživi bol u leđima procenjuje se da se sa takvim iskustvom suoči oko 80% populacije. Najčešće je reč o lumbalnom bolu koji je u narodu poznat kao krstobolja.

Lečenje diskus hernije

Strogo mirovanje i ležanje na ravnoj, tvrdoj podlozi uz uzimanje lekova protiv bolova je terapija koja se preporučuje većini pacijenata, posebno kod lakših oblika diskus hernije. Neretko se primenjuje i steznik kao deo terapije. Upotrebljavaju se i kortikosteroidi jer značajno smanjivanju zapaljenski otok nastao zbog mehaničkog pritiska. Pacijentima sa diskus hernijom strogo je zabranjeno podizanje teških predmeta i izvođenje vežbi sa velikim teretom, kao i sportovi koji zahtevaju skakanje. Takođe je zabranjeno anaerobno vežbanje u teretani. Fizikalna terapija se izvodi tek nakon smirivanja bolova. Nadzor fizioterapeuta i/ili fizijatra je neophodan sve dok pacijent ne ovlada vežbama i osposobi se za samostalno izvođenje.
Fizikalna rehabilitacija u većini slučajeva, osim onih najtežih daje dobre rezultate i značajno olakšava pacijentu. Više o prirodnim načinima lečenja diskus hernije možete pročitati na portalu Zdravisimo.

Najtežim oblicima diskus hernije pristupa se hirurški. Reč je o slučajevima u kojima postoje teški neurološki ispadi, koji se mogu manifestovati: slabošću donjih ekstremiteta ili njihovom oduzetošću, nekontrolisanim mokrenjem ili defekacijom.

Prevencija

Oduvek je najbolji lek bila prevencija. Ako vežbate u teretani neka to bude uz nadzor stručnog lica. Ukoliko radite sedeći potrudite se da obezbedite kvalitetnu stolicu. Šetajte, plivajte i istežite mišiće. I uvek imajte na umu da vaš duh drže ideali a telo zdrava kičma.