Ništa ne pokazuje jedinstvenost meksika kao njihov tradicionalni praznik Dan mrtvih. Praznik se toliko popularizovao da je postao poznat širom čitavog sveta. Svi smo videli kako se Meksikanci maskiraju, crtaju lobanje, paradiraju ulicama, posipaju latice cveća od kuće do groblja.

Na prvi pogled se ne bi reklo da ovaj prilično šareni praznik slavi smrt. Tačnije, ne smrt nego voljene preminule. Dan Mrtvih je svojevrsan praznih ljubavi kada Meksikanci pričaju i prisećaju se onih koji više nisu sa njima.

U daljim redovima ćemo objasniti simboliku običaja ovog praznika. A nakon čitanja teksta ćete sigurno poželeti da posetite meksiko u vreme obeležavanja Dana mrtvih.

Dan mrtvih nije meksička verzija Noći veštica

Često se dolazi do zablude da Dan Mrtvih, Dia de los Muertos predstavlja meksičku verziju Noći veštica. Primarni uzrok mešavnja ova dva praznika jeste činjenica da se Noć veštica slavi 31. oktobra, a Dan Mrtvih 1. i 2. novembra, dakle, odmah posle.

Oba praznika jesu povezana sa mrtvima, kao i sa paganskim, predhrišćanskim običajima, ali ipak ima više razlika nego sličnosti. Na primer, Noć veštica iako praznik zabave je mračan praznik, kada se stavljaju maske strašnih zveri, duhova i drugih fantastičnih bića. Ovaj običaj je nastao iz verovanja da u noći 31. oktobra mrtvi hodaju među živima i da se stoga živi moraju maskirati u mrtve da ih ovi ne bi prepoznali.

Dan mrtvih nije povezan sa horor motivima, to je zapravo prilično veseo praznik što možete odmah primetiti kada vidite njihove šarene kostime. Verovatno vam je poznat motiv cveća na glavi i šminke sa motivima lobanje.

Iako tema praznika jeste smrt, Meksikanci je posmatraju sa pozitivne strane. Tokom obeležavanja ovog praznika organizuju se karnevali, zabave i raspoloženje je veselo.

No, glavni običaj koji se vezuje za Dan Mrtvih jeste odlazak na groblje. Čitave porodice posećuju grob svojih voljenih koji nisu više sa njima. Na groblju se prisećaju lepih uspomena sa tim osobama, prisećaju se kakvi su bili.

Veruje se da ih ta dva dana i noći mrtvi mogu čuti, odnosno da mrtvi tad privremeno prelaze u svet živih i posećuju svoje porodice. Jedan od najpoznatijih animiranih filmova o Danu mrtvih jeste Coco, koji na odličan način objašnjava meksičke običaje za vreme ovog praznika.

Ovaj praznik postoji još od doba Asteka

Pre dolaska Španaca na području današnjeg Meksika su boravili Asteci, Tolteci i narod Nahua. Dan mrtvih je nastao još u vreme ovih naroda i odatle potiču njegovi paganski koreni.

Naime, Asteci su smatrali da žaljenje za mrtvim znači nepoštovanje prema njegovom životu. Oni su imali sasvim drugačiji pogled na smrt nego evropski narodi.

Smatrali su da smrt predstavlja prirodan tok života i da smrt ne označava njegov kraj, već prelazak u drugi oblik života.

Mrtvi su, prema njihovom, verovanju živi dok god su očuvani u sećanju. Oni tokom 1. i 2. novembra zato imaju mogućnost da ponovo posete svoje žive koji ih pamte i vole.

Sa dolaskom Španaca, ovaj praznik nije izgubio na svom značaju, zapravo, Španci su ga prisvojili i prilagodili. Zato je on danas ukršten sa hrišćanskim običajima iako je namera i svrha praznika ostala ista.

Prema katoličkom kalendaru 1. i 2. novembar označavaju Dan svih sveca i Dan svih duša koji oni svakako obeležavaju. Uz to, praznik se obeležava neposredno pre velike jesenje žetve.

Oltar za mrtve

U svakoj tradicionalnoj meksičkoj kući se nalazi oltar za mrtve. To je posebni oltar koji se razlikuje od oltara posvećenog svecima. On ne služi obožavanju, već održavanju sećanja na mrtve i imaju namenu da dočekaju mrtve u svet živih.

Na oltaru se mogu naći sveće, porodične fotografije, fotografije umrlog. Tokom Dana mrtvih na oltaru se ostavlja voda, da bi preminuli mogao da utoli žeđ, nešto od njegove omiljene hrane, predmeti koje je mrtvi koristio. Ako među preminulima ima i dece, na oltaru se često mogu naći i igračke.

Kadifa se obično koristi za ukrašavanje oltara. Veruje se da latice kadife pokazuju mrtvom put iz svog sveta u svet živih. Latice se posipaju sve do groblja, da bi odvele mrtvog na večni počinak. Dim tamijana prenosi molitve živih ka mrtvima.

Hrana za mrtve

Napomenuli smo da se omiljena hrana mrtvih ostavlja na oltaru da bi se preminuli član porodice okrepio na svom putu ka živima. No, pored omiljene hrane ostavljaju se i specifične poslastice koje imaju svoju simboliku.

Jedna od najpoznatijih jeste hleb mrtvih, pan de muerto; to je slatki hleb u koji se stavljaju semenke anisa. Hleb se dekoriše sa kostima i lobanjama napravljenim od testa. Lobanje se stavljaju u krug, što simboliše krug života. Nekad se ukrašava i sa suzama koje simbolišu tugu za preminulim.

Na oltarima se, takođe, mogu naći i lobanje od šećera koje se u ovu svrhu koriste od XVII veka. Tu su i razna slaka pića napravljena od agave sirupa, ili od kukuruznog brašna sa dodatkom cimeta i šećera. Od pića se može naći čak i topla čokolada.

La calvera Catrina kao simbol Dana mrtvih

Kosturi se vekovima vezuju za slavlje Dana mrtvih, ali calvera Catrina kao specifičan simbol ovog praznika nastao je početkom XX veka. Meksički umetnik Hose Guadalupe Posada je nacrtao prvu skicu ovog fiktivnog lika. Catrina je zapravo kostur obučen u francusku haljinu sa raskošnim šeširom.

Uz crtež je išla i poruka „svi smo mi lobanje“, što je bila direktna kritika tadašnje velike razlike u društvenim staležima. Posada je hteo da ukaže na to da i pored drugačijeg materijalnog stanja i svih ostalih razlika svi smo u biti isti.

La calvera Catrina je postala još popularnija kada ju je Dijego Rivera, poznati meksički umetnik i velika ljubav slikarke Fride Kalo, naslikao mural „San o nedeljnom popodnevu u Alameda parku“. Dijego je kosturu dao ime Catrina, što je u to vreme bio naziv za bogatašice.

Od tada la calvera Catrina je postala neizostavni simbol i kostim svakog Dana mrtvih. Tokom slavlja na ulicama ćete videti mnoštvo slatkiša, detalja, ukrasa sa njenim motivom.

Običaji se razlikuju u zavisnosti od regije

Meksiko je sve popularniji za putovanje, a sastoji se od tridesetak manjih „državica“ u njenom sastavu, tako da nije uopšte čudna činjenica da se drugačiji običaji praktikuju u drugačijim regijama.

Na primer, u gradu Mixquic, koji se nalazi nedaleko od Meksiko Sitija, je običaj da se ulice ukrase šarenim komadima papira koji se seckaju na poseban način specijalno za ovu priliku. Ovu umetnost Meksikanci zovu papel picado, probušeni papir u prevodu. Papir se izdubljuje sa dletom. Kao rezultat se dobija ukrasni papir koji izgledom dosta podseća na miljee kod nas.

U nekim drugim regijama je, pak, običaj je da se do groblja u noćnim časovima plovi čamcem obasjanim svećama. Jedan od običaja je i da se za dva dana slavlja prave veliki ručkovi, gde se kuvaju tradicionalna jela.

1)    Dan mrtvih danas

Praznik danas dobija na popularnosti ne samo u Meksiku, nego i u državama regiona, naročito nakon nekoliko ekranizacija. Dan mrtvih je prepoznao i UNESCO i očuvanje praznika stavio pod svoju zaštitu.

Dan mrtvih je jedan od najlepših praznika kojim se može uhvatiti duh meksičke tradicije. Zato, ako se odlučite da posetite ovu državu preporučujemo vam da to uradite za vreme ovog slavlja koje vas zasigurno neće ostaviti ravnodušnim. Prisustvujte velikoj paradi koja se održava na glavnim ulicama svih veći meksičkih gradova, popričajte sa lokalcima koji će vam rado preneti svoje običaje.